Polenov prah

 

Cvetni ili polenov prah je se sastoji od sitnih prašnih zrnaca koja se okom ne mogu videti, već samo mikroskopom. Ona sadrže dragocene hranljive i lekovite materije. To je stvarno veliki skup belančevinaste hrane. Svako zrnce sadrži: ugljene hidrate (fruktoza, glikoza, rafinoza, saharoza, skrob, dekstrini, peptozini, polenihi, celuloza); azotne materije (pepton, amino kiseline, globulini); fermente (saharoza, katalaza, amilaza, fosfataza, kozimaza, lipaza, invertaza, tripsin, pepsin); masti (masna ulja, holesterol, lecitin, viscin); mineralne materije u čiji sastav dolazi oko 30 elemenata.

Polenov prah sadrži dosta vitamina, hormona, rutina i antibiotičkih materija. Ima ga najviše kod hrasta, bresta, bora (preko 60 miliona polenovih zrnaca), u resi kukuruzne cvasti za vreme cvetanja – kukuruzna perjanica (50 miliona polenovih zrnaca), u resi breze (6 miliona polenovih zrnaca), u resi leske (4 miliona), u cvetu jabuke (100.000 poleonovih zrnaca). Najbolji polen nalazi se u saću meda za vreme vrenja meda.

Svako polenovo zrnce sastoji se od spoljne i unutrašnje opne. Spoljna opna polena zove se još i egzina i opnasta je. Unutrašnja opna naziva se još i intimai ona ima dosta celuloze. Ova se zrnca sakupljaju sa istih cvetova ili resa biljaka ili drveća. Ne smeju se mešati. Ovi cvetovi se u stanovima polažu na belu hartiju, koja se nalazi na stolu, da se suše 20 dana. Češće za ovo vreme treba osušene cvetove istresti da polenova zrnca ispadaju na hartiju. Posle toga izručiti ih u hermetički zatvorene staklene sudove.

Polenova cvetna zrnca koristiti svaki drugi dan pre doručka, ručka i večere po jednu kafenu kašičicu sa po supenom kašikom meda i po 100 grama vode. Pre doručka koristiti jučerašnju vodu, a pre ručka i večere svežu vodu. Ako koristimo jučerašnju vodu, polenova ili cvetna zrnca, odnosno njihovi sastojci, dospeće u krv za 5 minuta i imaćemo običnu stolicu. Međutim, ako se koristi izjutra sveža voda, polenova ili cvetna zrna dospevaju u krv za 30 minuta i stolica bi bila tvrda.

Korišćenjem polenovog praha u količini od jedne kafene kašičice sa 1 supenom kašikom meda pre doručka, ručka i večere dočekujemo duboku starost bez težih oboljenja. Nikada ne možemo oboleti od prostate i adenoma prostate, koju imaju samo muškarci. Polenov ili cvetni prah otklanja malokrvnost, snižava veliki krvni pritisak, pojačava rad organa za varenje, daje apetit i radni elan, jača sadržaj hemoglobina i eritrocita u krvi.

Jedan od najboljih načina korišćenja polenovog praha sa medom

Uzeti 100 grama meda i decilitar mlake vode od 40°C. Sve ovo dobro mešati dok se med potpuno ne istopi. Onda izručiti 700 grama polenovog praha i ponovo mešati sve dotle dok se ne sjedini celokupna masa. Ovo raditi u staklenoj posudi. Svu ovu masu sabijati jednim drvenim poklopcem prečnika staklenog suda. Preko ovog poklopca staviti nekakav težak predmet i ostaviti tako da stoji 6 dana na toploti od 40°C.

Nakon toga izvaditi poklopac i preliti preko ove mase sledeću tekućinu: Uzeti 1 deo voska i 3 dela parafina koji ne sme mirisati na gas ili naftu. Polako zagrejati sve ovo dok se potpuno ne istopi, a onda preliti preko mase u staklenom sudu. Tada staviti običan poklopac da ne bi padala prašina. Čuvati u špajzu. Koristi se na sledeći način: uzeti 1 deo ove mase i 3 dela meda. Dobro izmešati sve ovo i gutati po 1 supenu kašiku pre jela 3 puta dnevno.

Matični mleč

Matični mleč se dobija izlučenjem ždrelnih žlezda mladih pčela radilica koje hrane ličinke (crviće) iz kojih će izrastati matice. One njime hrane i maticu kada polaže jaja u saće.

U redovnim uslovima života i stvaranja pčelinjeg društva, matični mleč se proizvodi od 4 do 6 dana a završava se 12-15. dana njihovog života. Mlada pčela, stara četiri dana, već se hrani polenom i tako ojačava žlezdane ćelije. One upijaju hranljive materije i prerađuju ih u mleč. Sada žlezde nabubre i pune su mleča. Mleč ističe u žlezdane cevi, grlo, surlicu i najzad ga izručuju u ćelije saća u kojima je obično crvić radilice ili u matičnjak u kome je crvić matice.
Mleč je veoma skupocen i lekovit. Sastoji se iz vode, belančevina, masti ugljenih hidrata (šećer i destrini) i mineralnih materija. Ima dosta vitamina, fermenata, masnih kiselina, biljnih hormona, pantotenskih i detaoksidecenskih kiselina i kobalita.

Mleč je najbolje čuvati na hladnom mestu u malim flašicama sa gumenim zatvaračima prevučenim voskom ili parafinom.

Mleč je najbolje koristiti tako da se uzme 1 gram sa 50 grama meda. Pre upotrebe uvek treba promešati, jer obično mleč kao lakši brzo ispliva na površinu. Stavlja se ispod jezika i sisa.

Oglasi