Sakupljanje lekovitih trava

 

List i cvet (herba)

List i cvet sakupljaju se za vreme toplih, lepih i sunčanih dana. Ne smeju se brati po kiši, odmah posle kiše, ni za vreme rose. Isto tako lekovito bilje ne sakuplja se pored puteva, železničkih pruga ili naselja, jer takva mesta obiluju prašinom i nečistoćom. U toku dana bere se samo jedna, ista vrsta bilja. Na licu mesta se odabiru zdravi delovi biljke a odbacuju nepotrebni, truli i plesnivi. Bilje se stavlja u korpe i donosi kući radi sušenja. Suši se u hladovini, na promaji, i ne sme se izlagati suncu. Lekovito bilje se ne sme sušiti na gomili, već ga treba slagati u tankim slojevima na lese, daske prekrite čistom belom hartijom. Promaja je potrebna radi isparavanja i odstranjivanja pare kako bi se sušenje obavilo što brže. Za vreme sušenja bilje treba dnevno i po dva puta što pažljivije prevrtati da se ne bi oštetilo, ubuđalo i izgubilo boju. Sušenje se najbolje obavlja na tavanu s plehanim krovom koji se veoma brzo zagrejava. Temperatura potrebna za sušenje mora se kretati od 30 do 40 stepeni a za pojedino bilje i do 50 stepeni Celzijusa.

Za vreme branja bilja, kao što smo ranije napomenuli, sakuplja se samo jedna vrsta. Takođe se ne sme za vreme branja mešati otrovno lekovito bilje s neotrovnim. Berači otrovnog bilja su odrasli ljudi, muškarci ili žene, i taj se posao nikako ne sme poveravati deci. Posle berbe, berači skidaju svoje kecelje, odela ili haljine i moraju se dobro oprati ili okupati. Ovo bilje se ne sme mešati s neotrovnim pa se i suši posebno.

Koren (radix) i rizom (rhizoma)

Koren i rizom jednogodišnjih lekovitih biljaka vade se u proleće dok su biljke još u cvetu, jer se tada najlakše raspoznaje. Kod višegodišnjih biljaka krupno i razvijeno korenje i rizomi sakupljaju se u jesen. Potrebno je uvek odstraniti trule, buđave i suve delove, te ih očistiti od zemlje i ostalih nečistoća, zatim ih oprati hladnom vodom, iseći, nanizati na kanap i sušiti na temperaturi od 60 do 70 stepeni, na suncu, u pećnici ili zagrejanoj sušnici.

Nikako ne treba iz zemlje izvaditi sve korenje jedne iste vrste. Takođe ne treba vaditi ni mlado korenje i rizome, jer oni nemaju nikakvu lekovitu ili komercijalnu vrednost.

Kora (cortex)

Kora se skida s drveta, odnosno grana debelih kao ruka. Kora ne sme biti ispucana ni izbočena. Obično se guli u proleće a ređe u jesen. Koristi se samo mlada, glatka i zdrava kora. Treba je dobro oprati, osušiti krpom, sitno iseći i sušiti na promaji u hladovini.

Lukovice (bulbus), semenje (semen) i plodovi (fructus)

Lukovice, semenje i plodovi beru se sasvim zreli. Ali ima izuzetaka pa se crveni šipak, drenjine, trnjine i šljive beru prije sazrevanja dok su još tvrdi. Tvrdi plodovi sadrže više vitamina i lakše se suše, ne podležu kvarenju i buđanju pa im je lekovita i komercijalna vrednost veća. Suše se na raširenoj prozračnoj tkanini na promaji u hladnoći. Po sušenju spremaju se u papirnate rupičaste kese.

Oglasi