Provevši duže vreme s Borhesom u Buenos Airesu, gradu koji sam po sebi lavirint, gradu koji svetli, Borhesov italijanski izdavač je došao na ideju o Vavilonskoj biblioteci, antologiji fantastične književnosti u desetak knjiga, koju bi izabrao, uredio i uvodom propratio veliki argentinski pisac – jer se ideja beskrajne Vavilonske biblioteke nalazi u samoj srži Borhesove poetike.

Mnoga iznenađenja čekaju čitaoca: od plemenitih istočnih izvora ranije neprevođenih, do već slavnih, ponovo otkrivenih imena, sa njihovim manje poznatim delima, „ponovo izmišljenih“ hiljadama odraza u ogledalu Borhesovih pogleda.

Iz Borhesovog predgovora:

Španija, koja je nadahnula tolike slavne romantičarske pisce, sama je dala skromne i zakasnele reflekse toga pokreta. Častan izuzetak predstavljaju Rozalija de Kastro, čiji se najbolji izraz može naći u njenom materinjem jeziku, a ne u akademskom dijalektu koji je i danas u modi, Gustavo Adolfo Beker, zamagljeno ogledalo ranoga Hajnea, Hose de Espronseda i Pedro Antonio de Alarkon.

Zasigurno je slika Visoke žene opsedala Alarkonov duh, te se isto tako javlja, oplemenjena i lišena svoga demonskog karaktera, u Prijatelju smrti. U svojoj prvoj polovini priča preti da se pretvori u  niz neodgovornih improvizacija, ali nam se pokazuje,  kako pripovetka teče, da je sve, do danteovskog raspleta, planski tako uobličeno na početnim stranicama dela

 

Preporučujemo

Preporučujemo

 

Ogledalo koje izmiče

Ogledalo koje izmiče, Đovani Papini

Koncentrične smrti

Koncentrične smrti, Džek London

Vatek

Vatek, Vilijam Bekford